19.05.2016.

Prezentacija – Finansiranje i nadležnosti lokalne samouprave i uticaj na lokalnu privredu
Finansiranje i nadležnosti lokalne samouprave i uticaj na lokalnu privredu bila je tema prezentacije koju su na poziv Poslovnog kluba zapadne Srbije u Užicu održali Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije SKGO i Dragan Spirić, član Gradskog veća za budžet i finansije u Vranju.
Finansiranje i nadležnosti lokalne samouprave i uticaj na lokalnu privredu bila je tema prezentacije koju su na poziv Poslovnog kluba zapadne Srbije u Užicu održali Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije SKGO i Dragan Spirić, član Gradskog veća za budžet i finansije u Vranju. Prezentacija Finansiranje i nadležnosti lokalne samouprave i uticaj na lokalnu privredu  bila je fokusirana na sledeće oblasti: Izvori finansiranja lokalnih samouprava Očekivane promene u narednom periodu Elementi  lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) Struktura gradskog budžeta i veza sa privredom Nadležnosti Republike i lokalnih samouprava Uticaj lokalne samouprave na poslovanje privednih subjekata Transparentnost rada lokalne samouprave Budžet i strategija razvoja grada – iskustva Zaduživanje lokalnih samouprava Cene usluga javnih preduzeća Stalna konferencija gradova i opština je asocijacija svih gradova i opština u Srbiji sa zadatkom da zastupa interese lokalnih samouprava pred Vladom Republike Srbije i pomaže gradovima i opštinama da podižu sopstvene kapacitete, posebno u inplementaciji  međunarodnih projekata. Pravni okvir finansiranja lokalnih samouprava obuhvata desetine zakona, kao i niz podzakonskih akata koji regulišu ovu složenu oblast, a lokalni propisi od značaja za finansiranje su  Strategija održivog razvoja ( nije obavezujući dokumen, ali EU ga traži za projekte), sektorski strateški dokumenti, plan kapitalnih investicija i skupštinske odluke kao što su Odluka o budžetu, Odluka o lokalnim komunalnim taksama,  odluke vezane za porez na imovinu,  o boravišnoj taksi i mnoge druge. Četiri osnovna stuba finansiranja lokalnih samouprava su: izvorni prihodi, ustupljeni prihodi, transferi (nenamenski i namenski), primanja od zaduživanja  i dr. Strukture budžeta gradova i opština u Srbiji se   razlikuju u zavisnosti od nivoa razvijenosti privrede i broja zaposlenih na osnovu poreza na zarade koji u iznosu od 80% ostaje lokalnim samoupravama. U nerazvijenim opštinama koje gotovo da nemaju privrednih aktivnosti transferi dostižu nivo od 70%, čak i do 90%. Da bi se obezbedila budžetska stabilnost  neophodni su podsticaji privredi za otvaranje novih radnih mesta i popis imovine kako bi se proširila baza obveznika i u poreska zaduženja uneli relevantni podaci koji odgovaraju stanju na terenu. Poređenja radi,  u Americi preko 90% prihoda budžeta gradova  i opština  se finansira od prihoda na osnovu poreza na imovinu. Zakon o porezu na imovinu u Srbiji ima nedostataka koji su zbog odredaba po kojima se visina poreskog zaduženja utvrđuje na osnovu prosečne cene u prometu nekretnina u jednoj zoni, u situacijama kada nije bilo prometa u pojedinim zonama,  doveli do toga da su mnogi građani i privrednici dobili višestruko uvećane iznose poreza. Stav privrednika je da ne može porez na imovinu biti isti u centru grada i na perifieriji i da je neophodno izvršiti izmene zakona tamo gde je praksa pokazala nelogičnosti. Da bi porez na imovinu bio manji potrebno je obuhvatiti veći broj obveznika.Primera radi, država Srbija je od poreza na imovinu 2007.godine prihodovala 5.6 milijardi dinara, a u 2016.godini prihod po ovom osnovu biče oko 30 milijardi. Lokalne samouprave moraju da se odgovorno postave kada je reč o zoniranju, ali i određivanju poreske stope koja će se primenjivati. Treba dobro razmisliti da li primeniti najveću poresku stopu od 0, 4% u odnosu na procenjenu vrednost nekretnine, kao što treba voditi računa pri proceni vrednosti da ona bude realna, a ne, kao što je to često slučaj, da bude višestruko uvećana u odnosu na tržišnu. Teško je razumeti da Poreska uprava ne prihvata licitacionu kao tržišnu vrednost, a lokalne samouprave kada nema prometa nekretnina,najčešće, umesto da traže prihvatljivo rešenje,  obračunavaju porez na osnovu prometa u najatraktivnijim gradskim zonama. Teme koje su pored poreza na imovinu interesovale privrednike su iznosi  firmarina i uticaj lokalne samouprave na javna preduzeća  i cene usluga za privredu. Kada je reč o iskustvima evropskih država činjenica je da među njima postoje značajne razlike. U Nemačkoj, konkretno na nivou lokalne samouprave u Frankfurtu,  recimo ne postoje nelegalni objekti , a mi smo donedavno imali situaciju u kojoj 50% objekata nismo imali u bazi podataka. Ministarstvo finansija je još  2007.godine dobilo zadatak da  utvrdi jedinstvene iznose firmarina za celu Srbiju, ali to još uvek nije urađeno. Pred našim društvom su velike promene u funkcionisanju i finansiranju lokalnih samouprava. Već od naredne godine nivo poreza na zarade od 80% koliko sada pripada lokalnim samoupravama mogao bi da bude 50%. To će uticati da neke lokalne samouprave,  da bi nadomestile ta sredstva,  uvećaju lokalne takse i poreze kako bi obezbedile likvidnost budžeta. Očekuju se reforme u javnoj upravi, ali i u javnim preduzećima koja ubuduće neće moći da očekuju subvencije, već će morati da posluju tržišno. Jedno od ranijih istraživanja CESID-a  iz 2011.godine je pokazalo da privrednici državu doživljavaju kao „neprijatelja“ koji opterećuje poslovanje. Neophodno  je da država uspostavi predvidljiv, stabilan sistem za privredu , a lokalne samouprave da se oslone na strateško planiranje i kapitalne projekte koji proizilaze iz strateškog lokalnog razvoja. Od 2007.godine lokalne samouprave su dobile mogućnost da se bave lokalnim ekonomskim razvojem i zbog toga bi bilo poželjno da privrednici učestvuju na forumima na kojima će se analizirati predlog budžeta i definisati prioriteti, simulirati predlozi poreskih zaduženja i mogućnosti za podsticaje privredi. Učešće, inicijativa i uvažavanje predloga privrednika u donošenju važnih odluka su put da se problemi rešavaju na opštem nivou, istakli su Bućić i Spirić uz preporuku privrednicima da budu istrajni u  argumentaciji i naporima da obezbede bolji privredni ambijent.