15.06.2021.

Kreatori ekonomske politike moraju ozbiljno pratiti globalna makroekonomska kretanja. Od toga zavisi kako i koliko brzo će privreda prebroditi ekonomsku krizu, neminovnu posle pandemije Kovida 19, ocenio je vodeći menadžer Mokrogorske škola menadžmenta, donedavnо član Fiskalnog saveta Republike Srbije, dr Vladimir Vučković na predavanju “Makroekonomski izazovi – šta je bilo, šta će biti?” održanom u organizaciji Poslovnog kluba zapadne Srbije.

Budžetski deificiti su povećani u svim svetskim ekonomijama zbog Kovida 19, odnosno zbog upumpavanja para u pojedine sektore kako bi se umanjili efekti krize. Za razliku od velike ekonomske krize iz 2008. godine evidentne su velike intervencije, nikada do sada zabeležene. Rezultat toga je 5 do 6 puta uvećana novčana masa u SAD, dok je u evro zoni to uvećanje nešto manje.
To je ono što treba da nas brine jer finansijski i monetarni tokovi mogu da zahvate i periferna tržišta i da ostave posledice na cene što je školski recept za inflaciju.
Prethodne godine nije bilo inflatornih kretanja , ali se inflacija u aprilu i maju ove godine povampiruje. FED (Federal Reserve System) u Americi i Evropska centralna banka (ECB) tolerišu inflaciju do 2%. U aprilu u Americi inflacija je već bila na nivou od 4,2%, dok je situacija u Evropi još uvek pod kontrolom i beleži se rast od 2,1%. Prema nekim informacijama procenjuje se ipak da do rasta kamatnih stopa neće doćI ove i naredne godine, što bi I za nas bilo najpovoljnije.
Zbog svega toga preporuka privrednicima je da budu veoma oprezni kada je reč o kreditima do sledeće godine.
Prognoze su da će rast BDP-a u ovoj godini u Srbiji biti 6% , možda čak I više. Podaci iz APR-a pokazuju da je profitabilnost sektora u 2020.godini veća za 80 milijardi dinara u odnosu na 2019.godinu, što je posledica činjenice da su subvencije države knjižene kao prihod . Javni dug raste, a za ovu godinu planiran je visok nivo deficita uslovljen delom I političkim motivom da se posegne za subvencijama koje su zbog nekritičke podele imale slabe efekte. Veoma važan je budžet za narednu godinu I da li će javni dug rasti.
Statistički stopa privrednog rasta je bila najviša od 2001-2009.godine. Zbog niskih baza, stope rasta su uvek veće. Problem je uvek visok deficit u razmeni sa svetom. Sve preko 10% je ogroman problem, a on je kod nas dostizao nivo od 20 procenata. Nismo se tada snašli u globalnoj krizi. Institucije ne smeju da beže od odgovornosti , jer samo zdrava, odgovorna ekonomska politika donosi rezultat.
Iznenađujuće je da je berzanski index koji se reflektuje na realni sektor na znatno višem nivou nego pre krize. To je dobro jer pokazuje da se održava optimizam.
Kod nas, BDP mora da raste više od javnog duga, a zadatak makroekonomije je da obezbedi kontinuitet stabilnosti, zaključio je dr Vučković.