19-20.05.2022.

Lazar Džamić, jedan od vodećih svetskih digitalnih stratega, na poziv Poslovnog kluba zapadne Srbije, održao je trening na kome se govorilo o kreativnom brifu, saradnji sa agencijama, ocenjivanju kreativnih ideja i koncepata, bihevioralnoj ekonomiji i psihologiji potrošača.


Učesnici treninga bili su u prilici da čuju puno novina o tome kako mogu poboljšati delovanje u marketinškom prostoru, posebno kada je reč o saradnji sa kreativnim partnerima kao što su su oglasne, reklamne, PR, digitalne agencije, dizajn studiji i dr.
Potrebno je znati kako praviti dobar kreativni brif, šta je njegova suština, kako definisati ono što je propozicija, ističe Džamić:
„Kreativni partneri treba da imaju sve neophodne informacije, odskočnu dasku da mogu što bolje da odrade svoj deo posla. Oni ne mogu da čitaju nečije misli, da nagađaju šta neko hoće ili želi. Reč je o veoma bitnoj temi , kojoj se kod nas ne pridaje dovoljno pažnje. Takođe, pažnju treba posvetiti ocenjivanju i evoluiranju kreativne ideje i koncepta pre nego što uđu u produkciju, uvoditi strukturisane metodologije koje će pomoći marketinškom timu u okviru kompanije da optimalno proceni da li će ideja dobro funkcionisati u praksi. To je jedini način da se izbegne ono meni se sviđa, meni se ne sviđa, a ne znamo ni zašto nam se sviđa, ni zašto nam se ne sviđa“.
Psihologija potrošača ne podrazumeva samo potrebe, želje, stavove i ubeđenja potrošača u psihološkom smislu, navodi Džamić i dodaje da je to mnogo širi dijapazon psiholoških intervencija kroz razumevanje tzv. uvida, snage brenda i njegovog uticaja na percepciju potrošača da da prednost jednom proizvodu u odnosu na drugi.
O bihevioralnoj ekonomiji se kod nas mnogo ne priča, a ona objašnjava kako ljudska psiha izdvaja razne kognitivne prečice, koje faktički utiču na percepciju različitih proizvoda ili usluga. Ta saznanja marketingaši mogu i treba više da koriste.
“Dobro je da privrednici razmišljaju u pravcu unapređenja marketinškog nastupa na tržištu, mada su neke od stvari o kojima je bilo reči na treningu kod nas nove iz prostog razloga što je naše tržište još uvek “nezrelo” u poslovno markeitnškom smislu u poređenju sa razvijenim tržištima u svetu koja imaju vekovni kontinuitet rasta i kapitalizma iza sebe. U tom smislu nije fer bilo kakvo poređenje. Pozitivno je da postoji interesovanje za ovakve vrste obuka što pokazuje da već postoji razumevanje da su one potrebne i bitne za poslovanje svih firmi”.
S obzirom da dosta radi u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u regionu , Džamić ocenjuje da smo u mnogim stvarima vezano za savremeni marketing kada je reč o region kome pripadamo na istom nivou , a u nekim oblastima smo na evropskom nivou i uglavnom su to stvari vezane za tehničko operativne aspekte.
“Naša kreativna produkcija je na svetskom nivou i tu nemamo problema. Kaskamo, ne toliko za regionom Balkana, tu su jedino Slovenci malo odskočili, u razumevanju marketinške i komunikacione strategije, važnosti strateškog razmišljanja, baziranja odluka na uvidu, evidenciji, a ne samo na bazi nečijeg mišljenja. Kasnimo i u primeni novih metodologija i primena svega što bih nazvao sofisticirani mehanizmi brendiranja koji su na zapadu strateški vrlo etablirani. Mi i dalje više razmišljamo o proizvodu umesto o brendovima. Kada govorimo o nekom proseku tržišta, a ne fantastičnim izuzecima koje imamo, a imamo izvanredne lokalne brendove, kada ti brendovi pokušaju da izađu van Srbije pojavljuju se određeni problem. Nije baš lako biti brend na široj teritoriji. Moramo biti spremniji da uletimo u nove načine razmišljanja i probati neke nove prakse.Nemamo izbora, moramo se prilagođavati. Brend će ili prestati da živi i radi ili će biti kupljen od strane većeg brenda i onda će možda i nestati. Pitanje je šta vlasnici i upravljači brendova žele. Imamo ogroman potencijal . Kreativna industrija kao šira branša i marketing industrija imaju potencijal da mnogim akterima u društvu, firmama, proizvodima, doda vrednost kroz perceptivni menadžement i omogući bolje razumevanje potrošača i tržišta. Sve to dovodi do boljih poslovnih i marketinških odluka, a to je nešto što svima nama ide u korist”.