Kaizen princip osvaja planetu i donosi promene na bolje

Važno je imati odgovore na pitanja ko je odgovoran, zaslužan i uvek nagraditi dobre ideje, a odgovornost za ostvareni rezultat je uvek na onoj strani koja ima moć. Na tim principima funkcioniše i japanska država, ističe Sanja Tripković, viši konsultant i menadžer Kaizen projekta japanske kompanije Makoto Global.

Postoje brojne razlike između istočnnjačke, u ovom slučaju japanske kulture i zapadne, a ključna je u tome , od kulturnog do poslovnog miljea, da je u Japanu akcenat na pojedincu ili grupi, odnosno na timu. To se manifestuje od najvišeg do najnižeg nivoa, tako da se svi stanovnici najpre brinu o Japanu kao državi, onda o svom gradu, o svojoj kompaniji, zatim porodici, pa tek na kraju o sebi. To na prvi pogled možda zvuči ekstremno i kao daleko putovanje do ličnog ostvarenja, ali je u suštini obrnuto. Kroz otvorenu komunikaciju i svest o grupi, o timu, vi u stvari na najbolji način izražavate sebe, ističe Sanja Tripković, viši konsultant i menadžer Kaizen projekta japanske kompanije Makoto Global.

Na zapažanje da je nekada i kod nas preovladavao opšti u odnosu na lični interes, Sanja kaže da primera u kojima je lični interes iznad opšteg ima i u Japanu. Taj sistem vrednosti došao je iz Evrope u 19.veku, u vreme kada su se zakoni prepisivali u sferama privrede, obrazovanja i drugim oblastima, ali još uvek živi taj posebni mentalitet, tradicionalni pristup koji preovladava i pokazuje dobre rezultate. Pošto znamo kako taj princip funkcioniše bilo bi najbolje da osvežimo sećanje, a ne da potpadamo pod izazove konzumerskog društva. Imamo na šta da se pozovemo, ako se samo podsetimo pravih vrednosti na kojima treba da počiva svako društvo.

Kaizen metodologija, u prevodu – promena na bolje primenjena u Tojota proizvodnom sistemu je najveći izvozni produkt Japana. Ovaj princip osvaja planetu, s tim što se u Americi i Evropi, iako je reč o istom sadržaju, naziva Lean sistem. Primenljiv je u svakom sektoru, i to ne samo u proizvodnji već i u uslužnim delatnostima. Nema jezičkih barijera i kulturoloških razlika koje bi bile prepreke za primenu ove metodologije. Praksa je pokazala da na svakom mestu daje rezultate. Sve više je prisutna u medicini, logistici, supplay chain-u (upravljanju lancem snabdevanja), ali i u mnogim drugim sferama. U nekim oblastima je to posebna, stručna metodologija za čiju primenu je važno imati pozitivan duh i biti motivisan da se stvari menjaju i to na svakodnevnom nivou.

Promena na bolje u suštini čini transparentim i vidljivim kvalitete ljudi koji bi, u nekim tradiconalnim grupama i radnim organizacijama, bili u senci. A to su u stvari oni ljudi koji su najzaslužniji za uspeh kompanije ili organizacije. Oni koji najbolje razumeju probleme klijenata, kupaca, oni koji odgovaraju na njihova pitanja i trude se da im pomognu da prevaziđu probleme. Često takve ljude ne vidimo, jer je uvek u prvom planu vodeći menadžment.

U Japanu je piramida obrnuta i kroz Kaizen metodologiju ljudi iz senke dolaze u fokus koji svakako zaslužuju.

Kaizen metodu je moguće primeniti i u javnom sektoru, ali Sanja priznaje da je to izazov, čak i u Japanu. Japanske institucije su vrlo nerazvijene u smislu Kaizena i promene u administraciji na svim nivoim idu veoma sporo. Evidentno je da ima puno papirologije i nepotrebnih pravila i da bi ova oblast morala da se reformiše i unapređuje. U javnom sektoru je Kaizen metodologija najpotrebnija, kako u Japanu, tako i kod nas, uverena je Sanja Tripković.

Promene na bolje su svuda ostvarive. Posmatranjem ljudi i materijala ovom metodom evidentirano je 7 tipova nepotrebnog rada. Smisleno je eliminisati nepotreban rad i shvatiti da svaka promena počinje od nas.

Standardi su osnova Kaizen metode. Glavni čovek na lestvici hijerarhije mora da bude nosilac inicijative, da stvori ambijent i ustanovi standarde. Važno je imati odgovore na pitanja ko je odgovoran, zaslužan i uvek nagraditi dobre ideje, a odgovornost za ostvareni rezultat je uvek na onoj strani koja ima moć. Na tim principima funkcioniše i japanska država.

Poslovna politika, ali i životna filozofija u Japanu se svodi na to kako prevazilaziti probleme. Svi moraju da se pridržavaju pravila i održavaju harmoniju (prva japanska država zvala se „Velika harmonija“). Dobar utisak drži vrata otvorena i to se uči od malena, kao što se deca u školama uče strpljivosti i snalažljivosti. Kod nas se kaže da „Lepa reč i gvozdena vrata otvara“. I u Japanu tri lepe reči gvozdena vrata otvaraju. Prva je živahan i glasan pozdrav (recimo „Dobro jutro“), a druga hvala, ako vam je neko nešto dobro učinio, ili će možda učiniti za vas. Treća reč je izvinite, ukoliko ste nešto pogrešili, svesno ili nesvesno. Tako će vas primetiti i prepoznati u svakoj ustanovi, kompaniji, kolektivu, u porodici, svuda.