Depopulacija – negativne posledice po ekonomiju, unutrašnje odnose i političku stabilnost

Negativne posledice demografskih kretanja potrebno je bar ublažiti, ako ih je nemoguće u potpunosti eliminisati, jedan je od zaključaka panel diskusije „Preoblikovanje Zapadne Srbije u 21.veku:demografske promene i njihov efekat“, koju su organizovali Poslovni klub zapadne Srbije, Fondacija Fridrih Ebert-regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru i Regionalna privredna komora Zlatiborskog upravnog okruga.

Aktuelna demografska situacija i neravnomeran regionalni razvoj inicirali su održavanje diskusije koja otvara pitanje od najveće društvene važnosti, sa ogromnim uticajem na privredna kretanja, istakla je Ana Lapčević, direktorka Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga pozdravljajući učesnike panela.

Predsednik UO Poslovnog kluba zapadne Srbije Ljubodrag Spasojević izneo je niz statističkih podataka koji su alarmantni sa aspekta demografskih tendencija. Zlatiborski okrug je između dva popisa, u peirodu od 11 godina, izgubio preko 30.000 stanovnika, a prema podacima Svetske banke Srbija je na 13.mestu u svetu po padu broja stanovnika. Niske stope nataliteta, povećanje prosečne starosti stanovništva,broja penzionera, migracije, posebno mladih ljudi, nisu problem samo u Zlatiborskom okrugu, već u čitavoj Srbiji, regionu, kao i u najvećem broju evropskih zemalja. Dovoljno je razloga da se traže rešenja kako bi se problemi bar ublažili i mladi ljudi motivisali da svoju budućnost vezuju za svoje matične sredine u unutrašnjosti Srbije koja odumire zbog odlaska mladih u veće gradove u zemlji i inostranstvu.Nova rešenja moraju da se traže kako na lokalnom, tako i na regionalnom i državnom nivou , zaključio je Spasojević u uvodnom obraćanju.

Kirsten Šenefeld, direktorka regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu goru Fondacije Fridrih Ebert ocenila je da je tema panel diskusije, koja uključuje depopulaciju i migracije kvalifikovane radne snage, izazov za veliki broj zemalja Evropske unije koja takođe traga za konceptima koje je moguće primeniti kako bi se kriza na globalnom nivou prebrodila. Treba tragati za zajedničkim rešenjima, posebno u kontekstu pristupanja Srbije EU, smatra gospođa Šenefild koja ističe da je jedan od ciljeva Fondacije Fridrih Ebert i podsticanje napretka Srbije na njenom putu ka članstvu u Uniji.

Nakon uvodnih obraćanja organizatora panela, moderator diskusije, Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica ekonomskih časopisa Ekonometar i Magazin biznis podsetila je prisutne da se iz Srbije godišnje trajno iseli od 25-27000 ljudi i da je samo Užice od 2011. do 2022. godine izgubilo oko 10% stanovnika. Prosečna starost stanovništa Srbije u istom periodu povećana je za 6-7 godina. U Zlatiborskom okrugu ona je trenutno na nivou od 44,9 godina.

Potpredsednik Privredne komore Srbije i vlasnik kompanije Sirogono Company, članice Poslovnog kluba zapadne Srbije, Rade Ljjubojević ocenio je da će tema depopulacije i posledica migracija biti sve aktuelnija. Migracije radne snage često nisu adekvatno rešenje, jer je radnicima iz inostranstva potreban duži period da se naviknu na novu sredinu i prođu obuku, kako bi se postigla neka produktivnost. Zato je , prema njegovom mišljenju, potrebno tražiti načine da zadržimo i vratimo ljude i motivišemo ih da ostanu u zemlji i u svojim matičnim sredinama. Pomake je moguće ostvariti, rekao je Ljubojević, navodeći kao primere da je Fond za razvoj nekada izdvajao za kadrove od 30-90% sredstava, kao i model grada Ežberna i subvencije Nemačke za gradnju stanova.

Dr Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekspert za tržište rada i demografske trendove, smatra da podaci o migracijama nisu pouzdani i da su preuveličani. Prema njegovoj oceni broj neto odliva ne prelazi 10.000 ljudi. Do povećanja tog broja dolazi najčešće zbog odlaska ljudi koji obavljaju sezonske poslove u inostranstvu, ali se oni relativno brzo vraćaju. Problem je depopulacija, smanjenje broja stanovništva. Pitanje svih pitanja je koliko ćemo imati mladih ljudi sa 21 godinom koji su bili desetogodišnjaci 2022.godine, koji će u tom periodu stasati za tržište rada?
Dr Branislav Antonić, asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu izneo je podatak da od 167 gradskih naselja u Srbiji, skoro 90% ima osetan gubitak stanovništva. Antonić smatra da to nije samo demografski problem, već pitanje transformacija koje svaka zajednica treba da preduzme. Stare industrije se moraju transformisati u neke nove privredne grane, uz uvažavanje savremenih privrednih tokova. Lokalne politike, za početak, treba da se angažuju na tome da se demografska kretanja stabilizuju. Kao jednu od mera na lokalu, profesor Antonić je naveo povezivanje na nivou gradskih naselja i korišćenje već postojećih prostora za privredne aktivnosti, bez otvaranja nepotrebnih novih radnih zona.

Opšti zaključak je da aktuelne demografske tendencije imaju negativne posledice na ekonomiju, unutrašnje odnose i političku stabilnost i da je panel diskusija samo otvorila niz pitanja kojima se u budućnosti treba baviti. Največi problem je smanjenje broja radno sposobnih ljudi. Situacija se može poboiljšati ukoliko se poboljšaju uslovi života, omoguće bolja primanja zaposlenih, obezbede nove tehnologije, subvencije prilagođene potrebama privrede određenog regiona. Zapošljavanje stranaca treba da prati izbor odgovarajućeg modela njihovog angažovanja.

Nepovoljna starosna struktura stanovništa koja uslovljava manji prirodni priraštaj zahteva traženje rešenja za povećanje broja mladih, posebno u unutrašnjosti. Mere koje su namenjene povećanju broja mladih mogu da vode ka formiranju univerziteta na osnovu iskustava niza evropskih gradova. Jedna od mera je i univerzalni dečiji dodatak.

Opadanje broja stanovnika u gradovima širom Srbije (sem u 3-4 velika centra) je tema kojom se u budućnosti moraju ozbiljno baviti sve institucije. Moguća rešenja treba tražiti u umrežavanju na svim nivoima, prvenstveno kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, zatim sadržaji prilagođeni potrebama današnje radne snage, bolje korišćenje EU projekata, decentralizacija u svim mogućim aspektima.

Učesnici panela su ocenili da je tema veoma široka i da bi u budućnosti trebalo nastaviti diskusiju s obzirom da je samo otvoreno niz pitanja na koje treba tražiti odgovore.